О књизи: 1990 / Сећам се како су ме пресјекле песме Наутилуса. Наравно, музика и невероватан, за разлику од било чега другог гласа, осим речи. Чврсто, прецизно, без непотребних везива. Погађају мету као појединачни хици. Тада сам сазнао да је извесни Иља Кормилцев писао поезију за групу. И не само за Наутилус, већ и за групу Урфин Јуице. и за Настју Полевају, и опет и опет. А онда смо дошли у Свердловск и Слава Бутусов нас је упознао. Очекивао сам још једну од Наутилуса, тог бледог рокенрол хероја. И видео сам кратко ошишаног човека са наочарима, потпуно несценског изгледа. Више је личио на физичара из филма шездесетих. Тада сам схватио да мајстор не мора нужно да личи на његов производ. А пред нама су, наравно, производи мајстора Само ме једно збуњује. Постоји велика разлика између стварне поезије и поезије писане уз музику. У ствари, песме већ садрже музику у себи и не захтевају ништа више (зато сам против да се песме, рецимо, Тарковског постављају на поп мелодију). А речи песме живе заједно са мелодијом, ритмом, звуком, гласом, а одвојити једно од другог је пресећи живо биће на пола и видети шта ће бити. Зато, док читам Кормиљцева, укључујем музику ових песама у својој глави. Не знам како ће читалац који није чуо ову музику доживети песме. Не усуђујем се да предвиђам. И још нешто - дивни цртежи Славе Бутусова, да не заборавите да је ово и даље рокенрол.А. Макаревицх Цртежи С. Бутусова